Optički prijemopremaoči za pretvaranje optičkih i električnih signala

Упоређивање перформанси брендираних оптичких трансивера подразумева процену кључних параметара код водећих произвођача како би се утврдило који производи најбоље одговарају специфичним захтевима мреже, узимајући у обзир факторе као што су поузданост, брзина, енергетска ефикасност и компатибилност. Водећи бренови на тржишту укључују Cisco, Finisar (који је сада део II VI), Avago (Broadcom), Mellanox (NVIDIA), Huawei и Sumitomo Electric, при чему сваки има својства која га чине прилагођеним за употребу у корпоративним мрежама, дата центрима или телекомуникационим апликацијама. Један од примарних параметара је брзина преноса и подршка протоколима. На пример, Cisco-ини 400G QSFP DD трансивери истичу се у корпоративним мрежама где је неопходна безпрекорна интеграција са Cisco комутаторима, нудећи снажну подршку за Ethernet и Fibre Channel протоколе. Насупрот томе, Mellanox (NVIDIA) трансивери су оптимизовани за мреже високоперформантних рачунара (HPC) и InfiniBand, обезбеђујући екстремно низак латенцију која је критична за апликације везане за вештачку интелигенцију и машинско учење. Finisar/II VI, пионир у VCSEL (Vertical Cavity Surface Emitting Laser) технологији, доминира на пољу трансивера за кратке раздаљине (до 100 m) са 100G и 400G, идеални за високо-густина дата центар интерконекте (DCI). Поузданост, изражена као средње време између кварова (MTBF), значајно варира: трансивери Sumitomo Electric често имају MTBF већи од 1,2 милиона сати, чиме су погodni за телекомуникационе мреже на дуже стазе где су заустављања скупа. Huawei трансивери, дизајнирани за 5G инфраструктуру, нуде побољшану толеранцију на температуру (од -40°C до 85°C), чиме обезбеђују стабилност у базним станицама на отвореном – предност у тешким условима. Потрошња енергије је још један фактор разликовања. Broadcom-ови 100G SFP+ трансивери обично раде са мање од 3,5 W, чиме су атрактивни за дата центре који желе енергетску ефикасност и боље управљање топлотом. Насупрот томе, трансивери високе снаге неких других бренова као што је Ciena могу потрошити 5-7 W, али подржавају дуже опсеге (80 km+), што је погодно за градске и магистралне мреже где је опсег важнији од потрошње. Компатибилност је још један кључни фактор, јер неки бренови (нпр. Cisco, Huawei) користе проприетарне кодове који ограничавају употребу са не-OEM хардвером, чиме се захтевају „компатибилни“ или „треће стране“ трансивери од произвођача као што су FS или Amphenol како би се осигурао интероперабилитет по нижим ценама. Ипак, алтернативе треће стране могу да не нуде званичну подршку, чиме се повећавају ризици за системе од критичног значаја. Флексибилност таласне дужине такође варира: II VI нуди тунабилне трансивере (C опсег, 40 канала) за густо таласно дуплексирање (DWDM) у телекомуникацијама, док се Mellanox фокусира на фиксне таласне дужине за HPC линкове тачка-тачка. Методе тестирања, као што је BER (Bit Error Rate) при екстремним условима (цикли температуре, вибрацијама), откривају брендинске разлике у отпорности. На пример, Nokia трансивери често показују бољу BER стабилност током флуктуација напона, што је предност за индустријске мреже. Структура цена варира, при чему OEM бренови (Cisco, Huawei) траже више цена за гаранцију и подршку, док произвођачи треће стране нуде буџетске алтернативе са сличним спецификацијама али краћим гаранцијама. За корпорације, компромис између почетних трошкова и дугорочне подршке је критичан – Cisco-ине гаранције од 5 година могу оправдати више цене за мреже које захтевају 24/7 подршку, док ће дата центри осетљиви на цену изабрати FS трансивере са гаранцијом од 3 године. Коначно, избор бренда зависи од примене: телекомуникационе мреже вреднују Sumitomo-ин опсег и Huawei-ину 5G оптимизацију; дата центри воле II VI-ину густину и Broadcom-ову ефикасност; HPC се ослања на Mellanox-ову ниску латенцију; а корпоративни корисници најчешће бирају Cisco-ину компатибилност и подршку.