Коаксијални кабли су већ дуго били основни елемент интернет повезивости, посебно у хибридним оптичким коаксијалним мрежама (HFC) које омогућавају рад каблских модема широм света. Њихова конструкција — која укључује централни проводник, изолациони диелектрик, метални штит и спољашњу љуску — омогућава им да истовремено преносе широкопојасни интернет и ТВ сигнале, коришћењем фреквенцијске дуплексне мултиплексације (FDM) за раздвајање токова података. Модерни коаксијални интернет системи прате DOCSIS (Data Over Cable Service Interface Specification) стандарде, при чему DOCSIS 3.1 подржава брзине до 10 Gbps наниже и 1 Gbps навише, што се у многим урбаним областима такмичи са влакном. У поређењу са Ethernet каблима, коаксијални кабли обезбеђују бољу интегритет сигнала на дужим растојањима (до неколико стотина метара) са мањим прислушкивањем, чиме су погодни за широку дистрибуцију у насељима. Слој штита је овде кључан, јер смањује сметње од близине електричних кабала или бежичних сигнала, обезбеђујући стабилну повезивост за апликације као што су видеоконференције или стримовање. Међутим, перформансе коаксијалних кабала могу се погоршати уколико постоји превише спојева или застарели конектори, због чега провајдери често користе каблове високог квалитета са јаким штитом, као што су они из Хебеј Мајлинг, како би се минимизирао губитак сигнала. У руралним областима, коаксијални кабли могу да представљају компромис између DSL (споријег) и оптичких влакана (скупљих), нудећи ефикасну и јефтину пут за надоградњу. Иако оптичка влакна набављају терен, коаксијални кабли остају релевантни због постојеће инфраструктуре, лаке надоградње и компатибилности са MoCA (Multimedia over Coaxial Alliance) технологијом, која омогућава домућинску мрежу преко постојећих коаксијалних линија на гигабитним брзинама. За крајње кориснике, важно је да коаксијални кабл од улице до модема буде правилно уземљен и без оштећења како би се максимално искористила интернет перформанса.