Виртуализована решења за базене, често позната као vBBU (виртуализована базна јединица), трансфоришу традиционалну обраду базних сигнала која зависи од хардвера у софтверски дефинисане функције које се извршавају на серверима доступним у продавницама (COTS) или у инфраструктури облака, чиме се револуционарише флексибилност и скалабилност радио приступних мрежа (RAN). На основу принципа виртуализације мрежних функција (NFV) и софтверски дефинисаних мрежа (SDN), ова решења одвајају обраду базних сигнала од проприетарног хардвера, омогућавајући њихову дистрибуцију на серверима опште намене, периферним облацима или инфраструктури центара за податке. Ово одвајање омогућава оператерима мреже да динамички скалирају капацитет базних сигнала додајући или уклањајући виртуализоване инстанце (vBBU) путем оркестрационих платформи (нпр. OpenStack, Kubernetes) како би пратили захтеве саобраћаја, елиминишући потребу за надоградњом хардвера. Кључне предности укључују смањене капиталне трошкове (мању зависност од специјализованог хардвера), бржи развој услуга (ажурирања софтвера уместо замене хардвера) и побољшано коришћење ресурса (дељење инфраструктуре сервера између више мрежних функција). Виртуализована решења за базне сигнале такође подржавају интероперабилност између више произвођача, ломећи зависност од једног продајача стандардизацијом интерфејса (нпр. O-RAN фронтхол спецификације). Међутим, изазови остају: одржавање способности обраде у реалном времену (критично за 5G URLLC) на виртуализованим платформама захтева оптимизоване хипервизоре и мреже са ниским кашњењем, док осигуравање да перформансе обраде сигнала одговарају захтевима посебног хардвера захтева сталну софтверску оптимизацију. Примене се крећу од урбаних 5G мрежа, где је динамичко скалирање критично, до дистрибуираних рачунарских инсталација, где се vBBU може сместити ближе крајњим корисницима како би се смањило кашњење. Док индустрија напредује ка Open RAN-у, виртуализована решења за базне сигнале постају централна, омогућавајући оператерима да граде флексибилније, ефикасније и отпорније мреже способне да се прилагоде новим технологијама као што су 6G и управљање саобраћајем уз подршку вештачке интелигенције.