Optički prijemopremaoči za pretvaranje optičkih i električnih signala

Корелација између брзине оптичког трансивера и таласне дужине је кључна за оптичку комуникацију, утичући на интегритет сигнала, удаљеност и капацитет. Трансивери раде у опсегу брзина (од 1 Gbps до преко 800 Gbps) и таласних дужина (од 850 nm до 1650 nm), при чему опсези као што су О, Ц и Л имају посебне улоге. Ова веза произлази из понашања светлости у оптичком влакну: атенуација (губитак сигнала) и дисперзија (ширење импулса). Таласна дужина од 850 nm има високу атенуацију (~2,5 dB/km), погодну за кратке раздаљине (≤300 m) у дата центрима са више-модним влакном за 10 G/40 Gbps. 1310 nm и 1550 nm нуде нижи губитак (~0,3–0,4 dB/km), омогућавајући веће удаљености — 1310 nm се користи за 10 Gbps на 40 km (близу нулте дисперзије), док 1550 nm/Ц-опсег (1530–1565 nm) минимизира губитак, комбинујући се са ЕДФА појачалима за дуге линије и високе брзине (400 G/800 Gbps на хиљаде километара). Веће брзине (400 G+/800 G+) имају већи ризик од дисперзије. Користе напредне модулације (нпр. 16QAM за 400 Gbps) са Ц-опсегом, где је дисперзија управљива. Ц-опсег такође подржава WDM/DWDM, упаковавајући канале од 400 Gbps на размаку од 50 GHz ради повећања капацитета. Примене одређују комбинације: кратки домет користи 850 nm; средњи домет (10–80 km) се ослања на 1310 nm/Ц-опсег; дуге линије користе Ц/Л-опсег са когерентним трансиверима. Нови системи од 1,6 Tbps истражују проширени Л-опсег да би се избегао гомилање у Ц-опсегу. На крају, таласна дужина одређује домет и компатибилност; веће брзине захтевају управљање модулацијом и дисперзијом. Овај међусобни однос оптимизује перформансе трансивера у складу са њиховом средином.